Бој на Додошима 0001    Бијела је покликнула вила 0002    Са врх Весца, брда високога, 0003    А дозива у питому Жупу, 0004    А на име Љешевића Вука: 0005    „Устан’, Вуче, часа не почаси! 0006    Ако спаваш у постељу с љубом, 0007    Остала ти љуба удовица; 0008    Ако пијеш у меану вина, 0009    На љуте ти ране излазило!” 0010    Вуче лежи с љубом у постељу, 0011    Па устаде на ноге јуначке: 0012    „Што је, вило, грло те бољело, 0013    Да окле си јутрос доранила, 0014    Да какве си гласе донијела?” 0015    Вила Вуку ријеч говорила: 0016    „На теб’ ето три турска сердара, 0017    А за њима силовита војска — 0018    Једно ти је ага Асанага 0019    Од бијела Скадра на Бојану 0020    И за њим је Арбанија љута; 0021    Друго ти је Спаија Лекићу 0022    Од бијеле варош-Подгорице 0023    И за њим је војске четир’ иљаде, 0024    Крајичника, љута убојника, 0025    Који оца ни матере нема, 0026    Који куће ни баштине нема, 0027    Но у појас свијетло оружје, 0028    А на рамо брешку и латинку; 0029    А треће је спушки капетане, 0030    С њим је војске иљада пушака! 0031    Ето војска у Жабјаку дође, 0032    На Додош ће село ударити, 0033    Додошко ће робље поробити 0034    И Додошко село опалити!” 0035    Кад је Вуче вилу разумио, 0036    Латинку је пушку приватио, 0037    Пушком међе, а из грла виче, 0038    А кликује ђецу Рвашане, 0039    Рвашане и друге Жупљане: 0040    „А на ноге, моји соколови, 0041    Истини ме гласи допадоше 0042    Да ће Турци јутрос ударити 0043    И Додоше село опалити, 0044    А додошко робље поробити!” 0045    Црногорци пушке докопаше, 0046    А скочише кано соколови, 0047    Док дођоше Броду владичину, 0048    У воз ти се момчад увезоше, 0049    На Додоше село доодише, 0050    Бројем пуно сто и тридес’ друга. 0051    Када Вуче на Додоше дође, 0052    Приђе зоре и јасне Данице, 0053    Пушком меће, а из грла виче, 0054    А кликује Јанковић’ Мрђена 0055    И осталу ђецу Додошане. 0056    Када ђеца Вука разумјеше, 0057    На јуначке ноге устадоше, 0058    А шарене пушке докопаше, 0059    Сви једанак Вуку излазише: 0060    „Што је, Вуко, за Бога једнога?” 0061    А Вуко им ријеч бесједио: 0062    „Чујте мене, моји соколови, 0063    Истини ме гласи допадоше 0064    Да ће нама ударити Турци!” 0065    И још Вуче зборити оћаше, 0066    Него клети Турци ударише 0067    Из Жабјака, града бијелога, 0068    Ударише низа Сарковину 0069    И до села Турци долазише. 0070    Но не даде Љешевића Вуче, 0071    Но покличе ђецу Додошане, 0072    Додошане и друге Жупљане, 0073    На Стогове с њима се ваташе, 0074    Туна много крви учинише. 0075    Ма не даше Турци удрит’ на се, 0076    Мало Срба а много Турчина, 0077    Ема Турци мало узмакоше, 0078    А Срби и мушки поћераше. 0079    Па ти пуче пушка од Србина, 0080    Пушка брешка Љешевића Вука 0081    И убила добра барјактара, 0082    Сина Пепу од Брда отцкога. 0083    Нож повади да уграби главу, 0084    Арбанашке пушке запуцаше 0085    И убише Љешевића Вука. 0086    То виђоше момчад црногорска, 0087    Кидисаше са свакоје банде, 0088    Преко поља поломише Турке, 0089    Под бедемом, Градом жабљачкијем, 0090    Туна Срби прићераше Турке. 0091    Ту и турске буле дочекаше, 0092    Укорише три турска сердара: 0093    „Пи, сердари, женске страшивице, 0094    Буд дигосте ћенар и крајину, 0095    Арбанаса, љута убојника, 0096    Да од кога данас узмакосте — 0097    Не ћера ве до двјеста Србина! 0098    Коме ћете Жабјак оставити 0099    И несретно робље у Жабјаку?” 0100    Кад сердари буле разумјеше, 0101    Иђеде их укор и срамота, 0102    Па на војску ршум учинише. 0103    Но говори ага Асанага: 0104    „Арбанијо, црн ви образ био, 0105    Ђе ми данас добисте срамоту — 0106    Не грабите црногорску главу, 0107    Не носите доброга оружја!” 0108    Арбанаси када разумјеше, 0109    У Србине јуриш учинише. 0110    Него Срби мало узмакоше, 0111    У Кућишта, низа Сарковину; 0112    Ма не бјеже шес’ добријех гуја 0113    И за њима двадесет момчади: 0114    Једно бјеше Милош барјактару, 0115    А друго је Шутановић Нико, 0116    А треће је Савићевић Раде, 0117    А четврто попе Даковићу, 0118    А пето је Турчинов Дајица, 0119    А шесто је Јанковић Крцуне. 0120    Ускочише у Ћеровића, 0121    Под тврдијем Градом жабјачкијем. 0122    Арбанија када је видјела, 0123    На њих ми је нагон учинила, 0124    А пред њима Љекића спаија, 0125    На ђогата, коња дебелога, 0126    Издалека сабљу повадио 0127    Да сијече црногорске главе. 0128    Црногорци добро их счекаше, 0129    Из Кућишта огањ оборише, 0130    Арбанаса осам обалише. 0131    На Кућиште до двоје је врата — 0132    Неки чува врата од Кућишта, 0133    Неки трчи с аргата на аргат, 0134    Неки чува зодове Кућишта 0135    Да их сила турска не подави. 0136    Но ево ти мука и невоља 0137    За јунаке младе Црногорце — 0138    У Кућиште сламе је големо, 0139    У њој Турци огањ убацише, 0140    Паде огањ у јадно Кућиште. 0141    Прва пуче пушка арбанашка, 0142    У Кућиште, проза двоје зида, 0143    Једна пуче, два је погодила — 0144    Лудо д’јете Николића Јова, 0145    Нема ништа до дванајес’ љета, 0146    Остаде му саморана мајка, 0147    А проз њега Богдановић’ Луку, 0148    Оба па’ше један до другога; 0149    Арбанашке пушке запуцале 0150    Преко зида и проз двоје врата, 0151    Десетак их паде на долину — 0152    Једни бране врата од Кућишта, 0153    Други ваде из огња рањене. 0154    Арбанаси загон учинише, 0155    У Кућиште загон учинише — 0156    Најпрви је Нигђека Брђане 0157    Са Мирашом, братом рођенијем, 0158    На врата је загон учинио, 0159    Но их момчад добро дочекују, 0160    Поваташе пушке за грлиће. 0161    У то љута змија допанула, 0162    Од Србина Савићевић Даја, 0163    И Нигђеки ријеч говорио: 0164    „Курво, кучко, куд си насрнуо — 0165    Ово није мртва турска раја, 0166    Но жестока момчад црногорска, 0167    Која не да глава беж раанах!” 0168    Па латинку пушку опалио 0169    И Нигђеки срце опалио. 0170    Каде српске пушке запуцаше, 0171    Арбанаса пет-шес’ превргоше, 0172    Шњима љепше врата затворише. 0173    Но се загна Турчинов Дајица 0174    И Нигђеку бјеше уграбио, 0175    У Кућиште њега увукује, 0176    Ваљатну му главу окинуо; 0177    Па се загна Милош барјактаре 0178    И он другу главу уграбио; 0179    Па се загна Јанковић Крцуне 0180    И он турску главу уграбио; 0181    Па се загна попе Дајковићу 0182    И он турску главу уграбио. 0183    Но Србима Бог и срећа дала, 0184    Те им пуче пушка црногорска 0185    И погоди Лекића спаију, 0186    Сломи њему ногу у кољено. 0187    Таде Турци плећи обратише, 0188    А за њима Срби у поћеру; 0189    Него Турци у град убјежаше, 0190    А под град се Срби окупише, 0191    Туна Срби шемлук учињеше. 0192    Но повика Јусуф са Жабјака, 0193    А дозива побратима свога, 0194    Побратима Бојизића Сава. 0195    Бојица се њему озиваше: 0196    „Добро јутро, мио побратиме!” 0197    А он њему Бога приваћаше, 0198    Па му Турчин ријеч говораше: 0199    „О Бојица, мио побратиме, 0200    Кад смо јутрос Турци ударили, 0201    Јесмо ли ви штете оградили, 0202    Је ли много мртва и рањена?” 0203    А Бојица њему одговара: 0204    „Што ме питаш, право ћу ти казат’ — 0205    Једнога сте убили јунака, 0206    По имену Љешевића Вука, 0207    А десетак раном обранили, 0208    А шићара узели нијесте, 0209    До по пушке Милош-барјактара! 0210    Него, Хујко, мио побратиме, 0211    Кад сте јутрос рано доранили, 0212    Јесмо ли ве како дочекали, 0213    Је л’ колика мртва и рањена, 0214    Кажи право, тако био здраво?” 0215    А Хујко му ријеч бесједио: 0216    „Што ћу крити када ће се знати — 0217    Сто и тридес’ мртва и рањена, 0218    Међу њима Љекића спаија 0219    И сувише браћа на Кућишта! 0220    Но, Бојица, мио побратиме, 0221    Врните ми мртве тјелесине!” 0222    А Бојица њему бесједио: 0223    „Међу нама обичаја није 0224    Да врћемо мртве тјелесине!” 0225    И та пјесма свијема Србима, 0226    Од мен’ пјесма, а од бога помоћ!